O ekologiji


Ekologija predstavlja nauku o zivotnoj sredini, odnosno njen uticaj  na ziva bica i obrnuto. Ime potice od grckih reci "oikos"-sto oznacava dom, i "logos"-sto oznacava nauku.

Rec "ekologija" je prvi upotrebio Ernest Hekel jos davne 1866. godine.

Rec ekologija se uglavnom upotrebljava kao sinonim za zastitu zivotne sredine, sto, u sustini, nije ispravno. Zastita zivotne sredine samo je jos jedna oblast koju proucava ekologija.

U sustini, ekologija predstavlja naucnu disciplinu koja proucava raspored i rasprostranjenost zivih organizama i bioloske interakcije izmedju organizama i njihovog okruzenja. Pogresno se smatra granom biologije, ona je nauka za sebe, opsta, koja proucava ziva bica, odnosno organizme. 

Postoji mnogo grana ekologije, od kojih su najvaznije: bihevioristicka, populacijska, ekologija zivotne zajednice, predeona ekologija, ekologija ekosistema i opsta ekologija. 



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Zagadjivanje zivotne sredine

Слика
Zagađivanje je evoluiralo sa napretkom civilizacije od minimalnog zagađivanja vazduha (prva sagorevanja – požari), vode i zemljišta do današnjeg radioaktivnog zagađenja (nuklearne probe, akcidenti u nuklearnim centralama, upotreba nedozvoljenih borbenih sredstava u vojnim intervencijama) i zagađenja opasnim otrovnim supstancama iz raznih delatnosti. Izvori zagađenja životne sredine i njenih elemenata mogu biti: – prirodni i – veštački (antropogeni).  Prirodni izvori su svi procesi koje se odvijaju u biosferi mimo volje čoveka (vulkani, zemljotresi, kosmička prašina).  Veštački (antropogeni) su produkti svih ljudskih delatnosti (vađenje i obrada mineralnih sirovina, termo i nuklearne elektrane, poljoprivreda, industrija, saobraćaja, turizma i drugih aktivnosti kao što su: sport, rekreacija i zagađivači iz domaćinstva). Zagađivanje životne sredine jeste unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje ima ili može ima
Прикажи све

Posledice zagadjenja vazduha

Слика
 Zagađenje vazduha u atmosferi možemo posmatrati kroz: – negativan uticaj na čoveka i njegovo zdravlje, – ugrožavanje ostalih elemenata životne sredine (vode, zemljišta i ostali živi svet). Čovek je veoma adaptabilan na nove uslove sredine, ali zagađen vazduh sve više predstavlja opasnost po njegovo zdravlje.  Aerozagađenje ima akutne i hronične efekte na ljudsko zdravlje. Stalna izloženost zagađujućim materijama je opasna (primer Pančeva gde se javljaju razna oboljenja). U zavisnosti od koncentracije štetnih materija u vazduhu, različit je i efekat na zdravlje čoveka i zavisi od samog čoveka, njegovih godina i genetičkog nasleđa, da li boluje od nekih bolesti, od stepena fizičke aktivnosti i u novije vreme od stresnih situacija.  Vidljive posledice počinju od manjih iritacija očiju i respiratornog sistema, pa sve do hroničnih oboljenja, kao što su: bronhitis, astma, enfizem pluća, povećan procenat smrtnosti kod starijih osoba i obolelih osoba od drugih bolesti pa do nastanka raka pluć
Прикажи све