Zagadjivanje zivotne sredine

Zagađivanje je evoluiralo sa napretkom civilizacije od minimalnog zagađivanja vazduha (prva sagorevanja – požari), vode i zemljišta do današnjeg radioaktivnog zagađenja (nuklearne probe, akcidenti u nuklearnim centralama, upotreba nedozvoljenih borbenih sredstava u vojnim intervencijama) i zagađenja opasnim otrovnim supstancama iz raznih delatnosti. Izvori zagađenja životne sredine i njenih elemenata mogu biti: – prirodni i – veštački (antropogeni).
 Prirodni izvori su svi procesi koje se odvijaju u biosferi mimo volje čoveka (vulkani, zemljotresi, kosmička prašina).
 Veštački (antropogeni) su produkti svih ljudskih delatnosti (vađenje i obrada mineralnih sirovina, termo i nuklearne elektrane, poljoprivreda, industrija, saobraćaja, turizma i drugih aktivnosti kao što su: sport, rekreacija i zagađivači iz domaćinstva).
Zagađivanje životne sredine jeste unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlja ljudi. 

 Dakle, zagađivanje predstavlja promenu životne sredine na „gore“ čime se menja njen prirodni sastav. Zagađivanje životne sredine je i planetarni problem s obzirom da se procesi zagađenja prenose vazdušnim strujanjem na velike udaljenosti (akcidenti: Černobil – 1986. i Fukušima – 2011). Kako su prirodni ekosistemi međusobno povezani uočava se uzročno-posledično zagađenje elemenata životne sredine.


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Mere za zastitu vazduha od zagadjenja

Слика
 Osnovni propis kojim se reguliše oblast zaštite vazduha u Republici Srbiji je Zakon o zaštiti životne sredine i njegov 24 član. Subjekti-zagađivači treba da obezbede sistem monitoringa za praćenje kvaliteta vazduha, emisije zagađujućih materija (SO2, NOx, CO2) na određenom mestu i u određeno vreme:  – da bi se aerozagađenje smanjilo mnoge fabrike i postrojenja prelaze na prirodni gas koji sadrži sumpor u tragovima,  – inoviranje postojećih tehnologija i oprema, na bazi „ekoloških“ kriterijuma,  – ugradnjom u postojeća industrijska postrojenja i toplane kolektore, elektrofiltere i drugo kojima će se smanjiti emisija zagađujućih materija u atmosferu, – u automobilskoj industriji izvršiti promene na nivou motora kojima će se smanjiti količina emisije zagađujućih materija u izduvnim gasovima automobila,  – u gradovima i industrijskim centrima je nužno korišćenje visokooktanskog benzina bez olova, – vozni park Srbije je veoma star, 1 /3 svih vozila je starija preko 15 godina, a Nacionalna
Прикажи све

O ekologiji

Слика
Ekologija predstavlja nauku o zivotnoj sredini, odnosno njen uticaj  na ziva bica i obrnuto. Ime potice od grckih reci "oikos" -sto oznacava dom, i "logos" -sto oznacava nauku. Rec "ekologija" je prvi upotrebio Ernest Hekel jos davne 1866. godine. Rec ekologija se uglavnom upotrebljava kao sinonim za zastitu zivotne sredine, sto, u sustini, nije ispravno. Zastita zivotne sredine samo je jos jedna oblast koju proucava ekologija. U sustini, ekologija predstavlja naucnu disciplinu koja proucava raspored i rasprostranjenost zivih organizama i bioloske interakcije izmedju organizama i njihovog okruzenja. Pogresno se smatra granom biologije, ona je nauka za sebe, opsta, koja proucava ziva bica, odnosno organizme.  Postoji mnogo grana ekologije, od kojih su najvaznije: bihevioristicka, populacijska, ekologija zivotne zajednice, predeona ekologija, ekologija ekosistema i opsta ekologija. 
Прикажи све