Zagadjivanje vazduha

 Pojam zagađen vazduh podrazumeva prisustvo novih sastojaka do tada nepoznatih u uobičajenom sastavu, ili onih prisutnih kojima se količina povećava u enormnom obimu. Atmosferu čine: 78% azota, 21% kiseonika, 0,9% argona i oko 0,34% ugljen dioksida, 0,00116% ozona, dok vodonika, metana i plemenitih gasova ima samo u hiljaditim i milionitim delovima.

 Zagađen vazduh je onaj koji sadrži štetne (zagađujuće) materije iznad maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) i takav vazduh ugrožava životnu sredinu, zdravlje ljudi i materijalna dobra.

 Dakle, zagađen vazduh je onaj koji sadrži opasne-štetne materije iznade MDK čije prisustvo
dovodi do remećenja ekološke ravnoteže, čime se ostvaruje negativan uticaj na sav živi i neživi svet, utiču na pojavu „kiselih kiša“, promenu klime i remećenje odnosa kiseonik-ugljendioksid.

 Zagađenje vazduha i njegove posledice mogu biti lokalnog i globalnog karaktera (sve više je prisutan). Lokalno zagađenje je vezano za uže područje (grad, industrijski kompleks – Obrenovac, Pančevo, Šabac, Sevezo, Bopal, itd.). A globalno je uslovljeno strujanjem vazdušnih masa koje zagađujuće materije prenose na veliku udaljenost od mesta nastanka (Kištimska katastrofa – 1957, Černobil – 1986, Fukušima – 2011). Od sredine XX veka javlja se i problem zagađenja radioaktivnim materijama, koji je prisutan i danas.

Najveci zagadjivaci vazduha 

Intenzivan razvoj industrije i njihovih tehnoloških procesa je najveći zagađivač vazduha.

 Aerozagađenje zavisi od vrste industrijske grane.

 Kao najveći zagađivači smatraju se sledeće industrijske grane: – energetski objekti (termoelektrane i nuklearne centrale),

 – objekti crne i obojene metalurgije,

 – hemijska, grafička, prehrambena industrija,

 – industrija gvožđa, gume,

 – industrija građevinskog materija,

 – industrija plastike,

 – industrija celuloze i papira, 

– gazdinstva preduzeća drvne industrije,

 – drumski, železnički, gradski, rečni i vazdušni saobraćaj, 

– domaćinstva u selima i gradovima (individualna ložišta). 

Zagađivači vazduha su različiti i oni dospevaju u vazduh kao produkti hemijskih reakcija i sagorevanja (fosilnih goriva) iz raznih industrija, komunalnih postrojenja, elektrana, motornih vozila, individualnih ložišta, oslobađaju se i iz rashladnih uređaja, sa tehnološko tretiranih poljoprivrednih površina i tako dalje.

Izvori zagadjenja vazduha 

Glavni izvori zagađenja vazduha u Srbiji su energetski sektor (posebno termoelektrane Obrenovac, Lazarevac, Kostolac, Kosovo), transportni sektor (motorna goriva i razna industrijska postrojenja, rudarski basen Bor. Drugi izvori zagađenja vazduha su rafinerije nafte locirane u Pančevu i Novom Sadu, proizvodnja cementa (Popovac, Kosjerić i Beočin), metalurški kombinati locirani u Pančevu i Smederevu, hemijska industrija u Subotici, Prahovu, Bariču, Kruševcu.

 Uzroci zagađenja su: zastarela oprema, neprečišćavanje gasova iz dimnjaka ili slaba efikasnost filtera, loš kvalitet sirovina i niska energetska efikasnost, kao i neadekvatno funkcionisanje i održavanje postojećih postrojenja. Među najzagađenijim gradovima u Srbiji izdvajaju se Pančevo i Bor (koji zbog prisustva SO2, Pb i Cu i drugih polutanata nazivaju i „mrtvim“ gradom).

 Zagađujuće materije koje dospevaju u vazduh-atmosferu su različite po sastavu, potiču od različitih izvora i imaju različito dejstvo na žive organizme. Po svojim karakteristikama izdvajaju se sledeće zagađujuće materije vazduha: oksidi sumpora (SO2, SO3), oksidi azota (NOx), ugljenikovi oksidi (CO2), hlorovodonična kiselina (HCl), olovo (Pb) i živa. 

U Srbiji aerozagađenje je posledica emisije SO2 iz zastarelih industrijskih i termoenergetskih postrojenja u koja nisu ugrađeni sistemi za odsumporavanje dimnih gasova. Emisije azotnih oksida (NOx) poreklom od termoelektrana i industrije niže su po jedinici proizvedene energije u Srbiji nego u zapadnoevropskim zemljama, a u saobraćaju su nešto više. Olovo i živa su produkt sagorevanja fosilnih goriva, hemijske industrije, korišćenja vozila i deluju na nervni sistem. Vazduh je na pojedinim mestima zagađen i toksičnim polutantima (kadmijum, benzol, azbest, radon i dr) koji deluju na sav živi svet i koji se prenose vazduhom, ali i hranom i vodom.