Uticaj zagadjenog vazduha na zdravlje nerodjenih beba

 Mnoga istraživanja u poslednjih nekoliko godina pokazala su da zagađenje vazduha utiče na manju težinu beba što može da prouzrokuje trajne posledice po njihovo zdravlje. Poslednje u nizu sproveli su istraživači iz Londona. Ipak, s obzirom na to da zagađenje vazduha nije teritorijalno ograničeno samo na Veliku Britaniju, tako i ovaj problem izlazi iz njenih granica. Posledice osećaju žene širom sveta u čijim gradovima je vazduh neretko i goreg kvaliteta od londonskog. Doktori, iz tog razloga, najavljuju katastrofu javnog zdravlja.

Na globalnom nivou, dve milijarde dece je izloženo zagađenosti vazduha čija koncentracija premašuje standard Svetske zdravstvene organizacije. Studija UNICEF-a ukazuje na to da 17 miliona beba udiše vazduh 6 puta toksičniji od smernica.

Nema pouzdanih načina da žene u gradovima tokom trudnoće izbegnu hronično izlaganje zagađenom vazduhu, stoga istraživači apeluju na vlasti da sprovedu hitne akcije da se smanji zagađenje od vozila i drugih izvora.

Studija je obuhvatila 540.000 živo rođene dece iz Londona i potvrdila vezu između lošeg kvaliteta vazduha koji je udisala majka i male telesne težine novorođenčeta (ispod 2,5 kg). Naučnici su ukazali da na svakih 5 mikrograma zagađenih čestica u kubnom metru, rizik da beba pri rođenju ima nisku kilažu raste za 15 odsto. Prosečna izloženost trudnica u Londonu je 15 mikrograma u kubnom metru, što je znatno ispod britanskih zakonskih ograničenja, ali i 5 mikrograma više od propisanih vrednosti Svetske zdravstvene organizacije. Smanjivanje zagađenja za tih 5 mikrograma sprečilo bi da se od 300 do 500 beba rodi s malom težinom.

Zagađivači kod novorođene dece mogu da izazovu nerazvijenost pluća, ali i mozga, te da ugroze njihovu budućnost. Oni su godinama razlog miliona ranih smrti odraslih i dece. Toledano je upozorila na ozbiljnost rizika po zdravlje zbog zagađenog vazduha i naglasila da je svaka beba zaslužila da se rodi. Javno zdravstvo na ovom polju muči i nedostatak čiste vode, koji uzrokuje smrtnost 500.000 beba na godišnjem nivou.


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Mere za zastitu vazduha od zagadjenja

Слика
 Osnovni propis kojim se reguliše oblast zaštite vazduha u Republici Srbiji je Zakon o zaštiti životne sredine i njegov 24 član. Subjekti-zagađivači treba da obezbede sistem monitoringa za praćenje kvaliteta vazduha, emisije zagađujućih materija (SO2, NOx, CO2) na određenom mestu i u određeno vreme:  – da bi se aerozagađenje smanjilo mnoge fabrike i postrojenja prelaze na prirodni gas koji sadrži sumpor u tragovima,  – inoviranje postojećih tehnologija i oprema, na bazi „ekoloških“ kriterijuma,  – ugradnjom u postojeća industrijska postrojenja i toplane kolektore, elektrofiltere i drugo kojima će se smanjiti emisija zagađujućih materija u atmosferu, – u automobilskoj industriji izvršiti promene na nivou motora kojima će se smanjiti količina emisije zagađujućih materija u izduvnim gasovima automobila,  – u gradovima i industrijskim centrima je nužno korišćenje visokooktanskog benzina bez olova, – vozni park Srbije je veoma star, 1 /3 svih vozila je starija preko 15 godina, a Nacionalna
Прикажи све

O ekologiji

Слика
Ekologija predstavlja nauku o zivotnoj sredini, odnosno njen uticaj  na ziva bica i obrnuto. Ime potice od grckih reci "oikos" -sto oznacava dom, i "logos" -sto oznacava nauku. Rec "ekologija" je prvi upotrebio Ernest Hekel jos davne 1866. godine. Rec ekologija se uglavnom upotrebljava kao sinonim za zastitu zivotne sredine, sto, u sustini, nije ispravno. Zastita zivotne sredine samo je jos jedna oblast koju proucava ekologija. U sustini, ekologija predstavlja naucnu disciplinu koja proucava raspored i rasprostranjenost zivih organizama i bioloske interakcije izmedju organizama i njihovog okruzenja. Pogresno se smatra granom biologije, ona je nauka za sebe, opsta, koja proucava ziva bica, odnosno organizme.  Postoji mnogo grana ekologije, od kojih su najvaznije: bihevioristicka, populacijska, ekologija zivotne zajednice, predeona ekologija, ekologija ekosistema i opsta ekologija. 
Прикажи све

Zagadjivanje zivotne sredine

Слика
Zagađivanje je evoluiralo sa napretkom civilizacije od minimalnog zagađivanja vazduha (prva sagorevanja – požari), vode i zemljišta do današnjeg radioaktivnog zagađenja (nuklearne probe, akcidenti u nuklearnim centralama, upotreba nedozvoljenih borbenih sredstava u vojnim intervencijama) i zagađenja opasnim otrovnim supstancama iz raznih delatnosti. Izvori zagađenja životne sredine i njenih elemenata mogu biti: – prirodni i – veštački (antropogeni).  Prirodni izvori su svi procesi koje se odvijaju u biosferi mimo volje čoveka (vulkani, zemljotresi, kosmička prašina).  Veštački (antropogeni) su produkti svih ljudskih delatnosti (vađenje i obrada mineralnih sirovina, termo i nuklearne elektrane, poljoprivreda, industrija, saobraćaja, turizma i drugih aktivnosti kao što su: sport, rekreacija i zagađivači iz domaćinstva). Zagađivanje životne sredine jeste unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje ima ili može ima
Прикажи све