Постови

Приказују се постови за октобар, 2022

Zagadjivanje vode

Слика
 Od nastanka čoveka i razvoja ljudskog društva, značaj vode permanentno rase, a istovremeno i potrošnja raste a ujedno i stepen zagađenja vode se povećava. Zagađivanja su vremenom dobijala na kvantitetu i na kvalitetu, takao da je i pored značajne sposobnosti samoprečišćavanja-stanje vodnih resursa bivalo sve lošije.  U razdoblju od 12. do 14. veka deo sliva reke Temze je bio u posebno teškoj situaciji, a sliv Rajne je od kraja 18. veka – do kada je smatran ukrasom zapadne Evrope – označavan kao njena kanalizacija. Areal ovih pojava se širio uporedo sa industrijskom revolucijom i pratećim procesima naseobinskog aglomeriranja i urbanizacije.  U Zakonu o vodama stoji da „zagađivanje jeste direktno ili indirektno unošenje, kao rezultata ljudske aktivnosti, supstanci ili toplote u vazduh, vodu ili zemlju, a koje može biti štetno po ljudsko zdravlje ili kvalitet akvatičnih ekosistema (priobalni ekosistema), koje prouzrokuje štetu na materijalnim dobrima ili umanjuje ili ometa običajna i dru

Uticaj zagadjenog vazduha na zdravlje nerodjenih beba

Слика
  Mnoga istraživanja u poslednjih nekoliko godina pokazala su da  zagađenje vazduha  utiče na manju težinu beba što može da prouzrokuje trajne posledice po njihovo zdravlje. Poslednje u nizu sproveli su istraživači iz  Londona . Ipak, s obzirom na to da zagađenje vazduha nije teritorijalno ograničeno samo na  Veliku Britaniju , tako i ovaj problem izlazi iz njenih granica. Posledice osećaju žene širom sveta u čijim gradovima je vazduh neretko i goreg kvaliteta od londonskog. Doktori, iz tog razloga, najavljuju  katastrofu javnog zdravlja . Na globalnom nivou, dve milijarde dece je izloženo zagađenosti vazduha čija koncentracija premašuje standard Svetske zdravstvene organizacije. Studija UNICEF-a ukazuje na to da 17 miliona beba udiše vazduh 6 puta toksičniji od smernica. Nema pouzdanih načina da žene u gradovima tokom trudnoće izbegnu hronič no izlaganje zagađenom vazduhu, stoga istraživači apeluju na vlasti da sprovedu hitne akcije da se smanji zagađenje od vozila i drugih izvora. St

Mere za zastitu vazduha od zagadjenja

Слика
 Osnovni propis kojim se reguliše oblast zaštite vazduha u Republici Srbiji je Zakon o zaštiti životne sredine i njegov 24 član. Subjekti-zagađivači treba da obezbede sistem monitoringa za praćenje kvaliteta vazduha, emisije zagađujućih materija (SO2, NOx, CO2) na određenom mestu i u određeno vreme:  – da bi se aerozagađenje smanjilo mnoge fabrike i postrojenja prelaze na prirodni gas koji sadrži sumpor u tragovima,  – inoviranje postojećih tehnologija i oprema, na bazi „ekoloških“ kriterijuma,  – ugradnjom u postojeća industrijska postrojenja i toplane kolektore, elektrofiltere i drugo kojima će se smanjiti emisija zagađujućih materija u atmosferu, – u automobilskoj industriji izvršiti promene na nivou motora kojima će se smanjiti količina emisije zagađujućih materija u izduvnim gasovima automobila,  – u gradovima i industrijskim centrima je nužno korišćenje visokooktanskog benzina bez olova, – vozni park Srbije je veoma star, 1 /3 svih vozila je starija preko 15 godina, a Nacionalna

Posledice zagadjenja vazduha

Слика
 Zagađenje vazduha u atmosferi možemo posmatrati kroz: – negativan uticaj na čoveka i njegovo zdravlje, – ugrožavanje ostalih elemenata životne sredine (vode, zemljišta i ostali živi svet). Čovek je veoma adaptabilan na nove uslove sredine, ali zagađen vazduh sve više predstavlja opasnost po njegovo zdravlje.  Aerozagađenje ima akutne i hronične efekte na ljudsko zdravlje. Stalna izloženost zagađujućim materijama je opasna (primer Pančeva gde se javljaju razna oboljenja). U zavisnosti od koncentracije štetnih materija u vazduhu, različit je i efekat na zdravlje čoveka i zavisi od samog čoveka, njegovih godina i genetičkog nasleđa, da li boluje od nekih bolesti, od stepena fizičke aktivnosti i u novije vreme od stresnih situacija.  Vidljive posledice počinju od manjih iritacija očiju i respiratornog sistema, pa sve do hroničnih oboljenja, kao što su: bronhitis, astma, enfizem pluća, povećan procenat smrtnosti kod starijih osoba i obolelih osoba od drugih bolesti pa do nastanka raka pluć

Zagadjivanje vazduha

Слика
 Pojam zagađen vazduh podrazumeva prisustvo novih sastojaka do tada nepoznatih u uobičajenom sastavu, ili onih prisutnih kojima se količina povećava u enormnom obimu. Atmosferu čine: 78% azota, 21% kiseonika, 0,9% argona i oko 0,34% ugljen dioksida, 0,00116% ozona, dok vodonika, metana i plemenitih gasova ima samo u hiljaditim i milionitim delovima.  Zagađen vazduh je onaj koji sadrži štetne (zagađujuće) materije iznad maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) i takav vazduh ugrožava životnu sredinu, zdravlje ljudi i materijalna dobra.  Dakle, zagađen vazduh je onaj koji sadrži opasne-štetne materije iznade MDK čije prisustvo dovodi do remećenja ekološke ravnoteže, čime se ostvaruje negativan uticaj na sav živi i neživi svet, utiču na pojavu „kiselih kiša“, promenu klime i remećenje odnosa kiseonik-ugljendioksid.  Zagađenje vazduha i njegove posledice mogu biti lokalnog i globalnog karaktera (sve više je prisutan). Lokalno zagađenje je vezano za uže područje (grad, industrijski komple

Zagadjivanje zivotne sredine

Слика
Zagađivanje je evoluiralo sa napretkom civilizacije od minimalnog zagađivanja vazduha (prva sagorevanja – požari), vode i zemljišta do današnjeg radioaktivnog zagađenja (nuklearne probe, akcidenti u nuklearnim centralama, upotreba nedozvoljenih borbenih sredstava u vojnim intervencijama) i zagađenja opasnim otrovnim supstancama iz raznih delatnosti. Izvori zagađenja životne sredine i njenih elemenata mogu biti: – prirodni i – veštački (antropogeni).  Prirodni izvori su svi procesi koje se odvijaju u biosferi mimo volje čoveka (vulkani, zemljotresi, kosmička prašina).  Veštački (antropogeni) su produkti svih ljudskih delatnosti (vađenje i obrada mineralnih sirovina, termo i nuklearne elektrane, poljoprivreda, industrija, saobraćaja, turizma i drugih aktivnosti kao što su: sport, rekreacija i zagađivači iz domaćinstva). Zagađivanje životne sredine jeste unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje ima ili može ima

O ekologiji

Слика
Ekologija predstavlja nauku o zivotnoj sredini, odnosno njen uticaj  na ziva bica i obrnuto. Ime potice od grckih reci "oikos" -sto oznacava dom, i "logos" -sto oznacava nauku. Rec "ekologija" je prvi upotrebio Ernest Hekel jos davne 1866. godine. Rec ekologija se uglavnom upotrebljava kao sinonim za zastitu zivotne sredine, sto, u sustini, nije ispravno. Zastita zivotne sredine samo je jos jedna oblast koju proucava ekologija. U sustini, ekologija predstavlja naucnu disciplinu koja proucava raspored i rasprostranjenost zivih organizama i bioloske interakcije izmedju organizama i njihovog okruzenja. Pogresno se smatra granom biologije, ona je nauka za sebe, opsta, koja proucava ziva bica, odnosno organizme.  Postoji mnogo grana ekologije, od kojih su najvaznije: bihevioristicka, populacijska, ekologija zivotne zajednice, predeona ekologija, ekologija ekosistema i opsta ekologija.